...life is a joke...shit happens...

...svi sanjamo, tako nam bar kažu...i još kažu, da baš svaki put kad sklopimo oke; sanjamo... nekad lijepo, nekad manje lijepo, ali uglavnom sanjamo...znam da je sad teško povjerovati u to, ali vele nam da sanjamo čak i onda kad zaspemo...aha, čak i tad...samo što ponekad (dok smo u dubokom snu) teško možemo razlučiti; spavamo li uistinu ili ne, a još teže uspijevamo dokučiti u koju kategoriju spada taj naš trenutni san...spavamo li onim čvrstim snom, snom pravednika ili je naš san lucidan...lucidan san o hrvackom turizmu...sanjam...ne znam, u kojoj fazi je sad taj moj san, niti imam pojma na kojem sam levelu, sve mi je nekako slou-moušn... zapravo, uopće ne znam sanjam li ili...ili je to mobitel...moj mobitel...ma koji me cukun može zvat' u ovu gluvu uru pas ga jeba nenormalna !?...

- ko sad smeta !?...
- hola šefe...
- a što je pizdunu !?...
- dobar dan vam želim šefe...izvin'te me na smetnji al' zovem poslovno...
- aj reci...'oću reć; izvol'te...
- ma ja sam...zapravo, od jednih naših zajedničkih prijatelja sam dobio broj...broj vašeg...
- ae...i ?...
- i oni su mi rekli da iznajmljujete kuću na otoku pa sam ja mislio...
- pa si ti mislija iznajmit kamaru il' što !?...
- pa tako nekako...mislio sam je iznajmit...mislim kuću, ovaj...ako je to ikako moguće...
- moguće je momak, moguće...dobro si mislija, iznajmljujem...iznajmljujem al' ne svakomen, a najskoli svakomen onon mulcu koji me nazove uru posli obida i sjebe mi bružadu...
- šefe izvin'te što vas uznemiravam, ali meni su ovi naši poznan...
- a jemaš li ti momak šoldov za jednu takovu, ajmo reć avanturu...avanturu na škoju...
- imam šefe imam, pare nisu problem, para ima...
- hm...para ima, velju ti...
- ima šefe, ima...ne brin'te se zato...
- vengo, skužaj momak, al' nisi mi reka' čimen se ti to baviš kad ti šoldi nisu problem...mislin jel' ako se oto smi znat' jerbo u današnje vrime na ovi naš škoj baš i ne dolazidu furešti koji nimaju problem sa šoldima...oću reć; takovi ka ča si mi ti...
- pa ja vam šefe...
- dobro sad, nije baš da moraš odma, al' bilo bi lipo kada bi dikod reka i pokoju rič o sebi i svojoj fameji, ka' ajmo reć ono...di radiš, ko ti je ćaća, oklen ti je mater, jesil' vinčan, jel' ti žena naša, koje auto voziš, imaš li brod, di si dosad litova i to...
- a igram vam ja nogomet šefe, ali ne ovdje u hrvackoj, igram u evropi...u jednom vel'kom evropskom futbol klubu...
- ae...ma bravo, bravo lipi moj, samo moraš odma znat', da ovu moju lipoticu od vile nemoreš dobit samo 'nako, ča bi 'no rekli za papar...jest da si mi drag, al' ne jope' tol'ko drag da bi ti je da' za bagatelu...
- ma šefe kažem vam, ako me razumijete, pare uopće nisu problem...
- razumin ja tebe lipi moj čovik, razumin, dobro razumin, tebi triba nešto čega nigdir na svitu nima, nigdir osin ovod na ovomen mon malemu škoju, jesan li u pravu ?...jel' tako il' nije ?...
- pa tako nekako šefe, tako nekako...
- i velju ti meni, moje oči mile; oti naši zajednički prijatelji te uputili na ovu adresu...
- da, upravo tako...ustvari, dali su mi broj vašeg mobilnog...
- a čuj me lipi moj čovik, ako je već tako ka ča govoriš, e onda ćemo nešto provat uredit...
- ma ne bojte se šefe, bit ću vam zahvalan na tome...
- alaaaaa njega sad, čuj to, bi' će mi zahvalan...a znaš li ti nesrićo jedna dabili nesrićo, da mi uvik učinimo sve ča god moremo kad se radi o našin judin...jel' se slažeš smenon ?...
- absolutamente šefe, absolutamente...
- eto, nisan te još ni vidija, za pravo reć ni upozna, a već si mi nikako drag vrag ti sriću odnija svaku dobru, ae...a sad me dobro poslušaj...daklen, jušto 399 eura po danu ti je boravak u najlipšoj kući na škoju, a more bit' i širje...no moran ti odma reć i to, da si sritan čovik e, jer srića tvoja je ča si iša priko otizi naši zajednički prijetelji, a još veća srića je ča si uletija sad dok mi traje ova litnja akcija, al' nećemo sad o'de srat' otomen, razumiš...
- kakva akcija šefe ?...
- ma nije bitno kakva, pusti sad to stat' nećemo bacilat svaku, za tebe je najbitnije da si ovod uletija navrime, jerbo da nisi uletija sad, bogam' bi te ovo koštalo, razumiš li ti ča ti govorin, sve ovo o čemen ti pričan za par dana će krešit, otić unebo, sritniji si neg' pametniji...
- kako to mislite šefe...
- a kako mislin, kako mislin !?...pa jeben ti ned'lju mladu da ti jeben...gledaj, da mi se danas nisi javije, bogam' bi ti već sutra junački strišalo takujin, razumiš li sad...
- strišalo mi što ?!...
- takujin nesrićo, takujin, jeben te gluva...
- aha to...ma nema problema šefe, nego ja bi došao već idući tjedan pa bi bilo dobro da mi pošaljete broj računa na koji ću vam uplatiti ove novce...hoću reći, uplatio bi vam unaprijed...
- a kol'ko ti to prijatelju misliš ostat ovod umene...
- pa dvije sedmice...najmanje...ako nemate ništa protiv...

...o jeben ti onu gospu vlašku da ti jeben, jesan tovar, ma šta tovar, šimja, pravi san mandril, moga san mu uzest više pinezi, puno više i to bez da trepnen, samo da san mrvu mućnija ovon svojon tikvetinon, e jeben ti švabo mate'...baš san tukac...a onda mi je iznenada sinilo...

- ti si lipi moj čovik kol'ko vidin pametan i kako iman za čut već igraš u otu europu, u vrhunski si klub, a to nije mala stvar, aaaaa ne-ne...i naravno da znadeš, a di nećeš zanat' kad si čovik koji dolazi iz svita, kako sad na taj iznos od 399 eura po danu ide još i oni porez koji nam je nametnula država, e jeben ti državu da ti jeben, skužaj dragi al' nije do mene, do države je, jebiga...i ne samo da nan je nametnila porez, vengo na tvoju veliku nesriću i otaj pedeve ča ga deboto svi plaćadu, jer s otin se nije za zajebavat, zakon moramo svi poštivat, a državne institucije pušćat da činidu svoj posal...jel' se slažeš smenon?...
- slažem šefe, slažem jer znam vam ja ove neke momke iz mog futbol kluba koji su već ulet'li u probleme sa zakonom zbog neplaćanja tih poreza...
- dobro, dobro, pušćajmo mi njizi stat' jer oto su ionako njiovi problemi, vego da ti rečen još i ovo; režije koje ćeš mi također platiti unaprid, jel to ti tako iđe, uključuju kabelsku televiziju, koju plaćaš bez obzira palija ti nju ili ne palija, jušto ka' i uni fiksni telefon koji se naplaćuje bez obzira zva' ti nekog ili taj neko zva' tebe, no to je ionako vaša stvar, u to van se ja neću mišat...a unda ti još u režije ulazi i oti niki VI-FI za mlade...a jemaš li ti oči moje mile; dicu ?..
- imam šefe, imam...
- e to je dobro, to je dobro jerbo dica su nan budućnost, nema nan života bez dice, razumiš... nego, di san sad ono sta'...aha, osin otoga VI-FIJA za dicu, režije uključuju i najnoviji, evo baš san ti ga sinoć montira, Mp3 i ovi niki HD ready, ovi zadnji model, a na korišćenje ćeš dobit i najstariji stereo kasetofon na škoju kojeg mi je donija ujac dok je još navigava na lošinjskoj, marke hitaći, najbolja marka kasetofona koju si moga kupit ikad u ono vrime, al' samo ako si jema dosta pinezi, a moj ujac je srićon ima...uz njega, oti hitaćijev kasetofon jel, iđe ti i 9-10 kaseta al' ne sad bilo kakvi' kaseta, već samo oni' s našin najboljin pivačin i njiovin najboljin pisman, sami hitovi; jemaš tute mišu kovača, jemaš duška lokina, unda milu hrnića pa unoga đo maračića makija...samo pazi, nemoj mi ih primotavat, ono naprid-nazad da ti ne proguca traku, da je ne poide jer ako ti poide traku, o'ma zakrićen vraton, razumiš ?...i zapanti da ćeš, ruku na srce, taki kasetofon teško di danas nać, a vidiš lipi moj čovik, umene jema čak i tega, a mora i bit kad je u điru sad oti niki retro...unda režije ti uključuju i korišćenje klime, evo baš san prošlu šetemanu montira novu, japansku, najbolju koju moreš nać na tržištu, čeka san je misec dana, dovezli su je na škoj drito iz pekinga pa sad moreš s njon što god oš, oš grijanje, oš lađenje...unda u režije ti ulazi i korišćenje frižidera, a posebno onog dila ča zamrzava i koji će ti dobro doći ako dikod digneš kakvog špara ili glavoča...nego, topiš li ti dragi mriže ?...
- nisam vam ja šefe baš za pecanje, meni samo treba malo odmora...
- ae dobro dobro, samo pitan...duperavanje kupatila s toplon i ladnon vodom iz gustirne, ka' i duperavanje gradela, crne kužine i verande isto spada pod režije, razumiš...a crna kužina, to ti je oni vanjski komin na kojen moreš peć ribu s tin da drva moraš donit sobon jerbo san ti tu zeru tanak, tanak san s drvin, al zato moreš duperat letriku i to kol'ko god oš...nego kad smo već kod letrike, oko nje ćemo se nas dvojica još morat' dogovoriti, 'nako u četiri oka, nećemo vako priko telefona...ma jel' ti razumiš o čemen ja tebi cilo vrime govorin ?...
- razumijem šefe, razumijem...'oću reć, slušam vas, slušam...
- ma bravo lipi moj, braaavooo...i naravno, da ne zaboravin; polog od 1599 eura po šetemani boravka u ovoj mojoj vili, za slučaj da mi što ruvinaš, a kojeg vraćan jedino ako ostaneš do kraja ugovorenog roka, moreš uplatit na račun zajedno sa svim ostalin jer jebiga dragi, moraš i ti mene razumit, moran se i ja nekako osigurat, tek san renovira viletinu...
- dobro šefe, dobro...mislim da sam shvatio...
- nije dobro, nisan još završija, di letiš, strpi se malo jeben mu ned'lju...onda ti lipi moj čovik, na to sve to još iđe...nu sad, ne znan ti baš točno, ali negdi oko 26-27-28 % općinskog poreza kojeg ćeš uplatiti unda kad budeš uplaćiva i sve ovo ostalo, a to ti je ajmo reć' odma, tako da bi ti to brat bratu bilo, cirka, neki' oko 20-21 iljadu eura što je ništa za svu onu lipotu i mir koji ćeš jemat u otoj mojoj vili na ovon pitomom škoju i aj sad ti meni reci jel' more poštenije, jelda da nemore...e da, da ne zaboravin, tablete za komarce ću ti poklonit, dat ću ti ih gratis jerbo vidin da si puno dobar čovik...i viruj mi se, da si slučajno iša priko agencije, to bi te došlo skuplje, puuuuuuuno skuplje, srića tvoja i moja da imamo ote naše zajedničke prijatelje poznanike koje mi obavezno pozdravi kad se jopet dikod trefite ili kad se dikod budeš čuja s njiman, nemoj mi to zaboravit, jes čujo...
- nema problema šefe, samo mi pošaljite broj na koji ću vam uplatiti tih 21 000 eura...
- može lipi moj čovik, može, poslat ću ti broj za par minuti...
- onda, vidimo se početkom druge sedmice...
- vidimo se dragi, vidimo...adio i bog ti da zdravlja i sriće...
- hola šefe...
- živije ti meni oči moje mile...

...dočin je nogometaš uselija u otu moju kuću na škoju (za koju san ja krv svoju prolija i zbog koje san još za vrime rata, ja koji odi nisan jema nikog svog, mora preselit na ovi otok, dok su četnici nemilice tukli moje selo), odma san se sitija malog zdravka, onog malog ošinjenog i one njegove nacikle ekipe: puzavog davora, cunjavog damira i onog žgolje, onog bljutavog sa cvikan, jeben mu ned'lju da mu jeben...zna mu jeben mate kako se ono zva' oti ledeni škiljavi snajperist, otaj mali roćo...e jeben te jarče, prašče, magarče, evo se sad nikako ne mogu sitit ...tome !..ma bravooo, mali tome koji je oduvik bija brzac, koji nikad neb' faljiva i koji se uvik moga stinon daleko dobacit...e lipo ću jin dat' (sad kad mi se ovi zavuka u kuću) svakon po 50-60 kuna, da unda kad in padne mrak, ako škure budu otvorene, babuljin polupaju tri-četr' cakla koja san ionako već osigura na najveći mogući iznos priko onog mog rođe koji radi u županiji i s kojin sutra moran otić na pečeno...jebate brajo koji san ja mandril, skoro san na oto i zaboravije...a onda, nakon što mi osiguranje isplati štetu, s otin šoldin bi moga renovirat gornji kat...mislin, to neb' tribalo dugo trajat, oti popravak...il' da ja uzmen šolde i uopće ne popravljam cakla već da ostanu ono, ka nika atrakcija, ka niki šo za furešte, promaja...judi, pruža van se jedinstvena prilika da litujete u kući na škoju u kojoj je litova i poznati fuzbaler, uz napomenu da su nacikle ponistre jušto 'nakve kakve su bile onu noć kad je ovi pobiga, što će reć; ima arje, ima promaje, tako da van umene nemore bit vrućo sve i da oće...a oće...

...eto to, to je pravi posa i sad bi neko pametan, vako pametan ka ča san i sam, na tom poslu moga još i dodatno zaradit, mudro uzest još koji šolad jerbo sve ča je ostalo, ostalo je jušto 'nako ka ča je bilo onu večer kad su ošinjeni, puzavi, cunjavi i bljutavi, babuljin izbombižali ponistre na vikendici...e jebešmimater nisan zna da oti furešti baš toliko vole tu autentičnost, vole napetost, vole avanturu, čak su spremni uplatit puste šolde samo da bi ositili nešto, otaj neki adrenalin, e to su pravi turisti, a ne oni česi i poljaci...furešti dođu pridveče, fermaju se dvi-tri ure, momci ih iz škuribande (zone sumraka) izbombižaju babuljin, ovi plate i zadovoljni odu svojin puton...a onda ujesen, kad prođe stađun, onda bi ajmo reć moga iznajmljivat kuću za simboličnih 290 eura po danu, naravno plus pdv i to s jedinstvenim, deboto autentičnim doživljajem razbijanja cakala koja su još cila...e to bi bija potpun doživljaj, realističan do boli, a bolilo bi jedino ako bi dikod kojeg od furešta zakačija bokunić cakla sa ponistre...triban li uopće napominjat da bi se to dodatno naplaćivalo, ka ča bi se dodatno naplaćivalo i spavanje u kamari koja će noćon biti bombardirana od fureštima nepoznatih počinitelja, delikvanata nepoznatih čak i meni koji san osigura cilu kuću kod onog svojeg...judi moji e ovi turizam je baš dobar, unosan biznis, kad uvatiš mot i ako imaš nos za takove stvari, mogu van reć, da se lipi šoldi moredu tute okrenit, bogami lipi...teroriz...ovaj, turizam na hrvacki način u kojen ne postoji tolerancija na ksenofobiju, ma ča god to značilo...I love this dream...

...triba li uopće sad ić govorit, da otočki razbijači cakala nisu nikad identificirani, a još manje locirani, transferiranje nećemo njanci pominjati, al to da se za počiniteljima nemilog događaja još uvik intenzivno traga, e to stoji...ma dobro sad, iman ja ote nike nadzorne kamere ča san ih kupija u kineza, al one su na vikendicu postavljene samo 'nako, parla finta, nisan valjda poludija pa ću još i za oto plaćat struju...moredu oni huliganin stavit soli na rep, jer ko ji more uvatit kad je sve ovo, bar se meni tako učinilo, bija samo san, a svi mi vrlo dobro znamo da u snu nemoreš trčat...ustvari moreš, ali uvik nekako trčeš umistu...mobitel...moj mobitel...ma ko me sad zove u ovu gluvu uru, pas ga jeba nenormalna...aloooo...aha, ja san...pa naravno da iznajmljivan pizdunu jedan dabili pizdunu...oho to ste vi, skužajte nisan vas odma pripozna vako na prvu, pomislije san da me jopet zove niki od ovizi moji jaketara...san, lucidni san... definitivno...